Нисам очекивао а ни планирао да овако брзо пишем и други пост… Нисам чак ни у потпуности средио блог. Пожурише ме они који су се продали за шаку долара, они које ће историја ставити на стуб срама, они чија ђеца ће се стидјети својих родитеља…
Радован је ухапшен а (анти)српски режим показао још једном да је Србија окупирана, или је у најмању руку постала протекторат.
Уз све то, Срби су доказали да нису вриједни Слободе, нити жртве својих предака. У једном тренутку сам се понадао да се стварно Србија буди сва, и да није више поспана, али догађаји у последњих пар година ме вратише у сиву српску националну реалност. А пјевало се по Гучама, Равним Горама…да ћемо до смрти и судњега дана бранити брата Радована… Испаде да су ипак били у праву. Срби србују само у `веселом` стању…
За крај…Народ који нема национално достојанство, не заслужује да постоји.
